Čitanje svetog Evanđelja po Luki
(Lk 15, 1-3. 11-32)
U ono vrijeme: Okupljahu se oko Isusa svih carinici i grešnici da Ga slušaju. Stoga farizeji i pismoznanci mrmljahu: »Ovaj prima grešnike, i blaguje s njima.«Nato im Isus kaza ovu prispodobu:
»Čovjek neki imao dva sina. Mlađi reče ocu: ‘Oče, daj mi dio dobara koji mi pripada.’ I razdijeli im imanje. Nakon nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, otputova u daleku zemlju i ondje potrati svoja dobra živeći razvratno.«
»Kad sve potroši, nasta ljuta glad u onoj zemlji te on poče oskudijevati. Ode i pribi se kod jednog žitelja u onoj zemlji. On ga posla na svoja polja pasti svinje. Želio se nasititi rogačima što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.«
»Došavši k sebi reče: ‘Koliki najamnici oca moga imaju kruha napretek, a ja ovdje umirem od gladi! Ustat ću, poći svomu ocu i reći mu: ‘Oče, sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika.«
»Usta i pođe svom ocu. Dok je još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga. A sin će mu: ‘Oče! Sagriješih protiv Neba i pred tobom! Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim.’ A otac reče slugama: ‘Brzo iznesite haljinu najljepšu i obucite ga! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge! Tele ugojeno dovedite i zakoljite, pa da se pogostimo i proveselimo jer sin mi ovaj bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađe se!’ I stadoše se veseliti.«
»A stariji mu sin bijaše u polju. Kad se na povratku približio kući, začu svirku i igru pa dozva jednoga slugu da se raspita što je to. A ovaj će mu: ‘Došao tvoj brat pa otac tvoj zakla tele ugojeno što sina zdrava dočeka.’ A on se rasrdi i ne htjede ući. Otac tada iziđe i stane ga nagovarati. A on će ocu: ‘Evo, toliko ti godina služim i nikada ne prestupih tvoju zapovijed, a nikad mi ni jareta nisi dao da se s prijateljima proveselim. A kada dođe ovaj sin tvoj koji s bludnicama proždrije tvoje imanje, ti mu zakla ugojeno tele.’ Nato će mu otac: ‘Sinko, ti si uvijek sa mnom i sve moje – tvoje je. No trebalo se veseliti i radovati jer ovaj brat tvoj bijaše mrtav i oživje, izgubljen i nađe se!’«
Zaustavimo se pred svetosti Istine Evanđelja dana, koje itekako progovara, kako tada u Isusovo vrijeme, tako i danas u naše vrijeme.
Svetost se približava ovoj našoj stvarnosti i nepobijenoj činjenici o odnosu realnosti koja se događa sred obiteljske svakodnevnice. Da, primiti gotovo ogoljena čovjeka… prihvatiti ogoljenu stvarnost istine… ne samo u obitelji, već i općenito… danas kao da je postala velika nepoznanica mnogima.
Nema osude, sred Suda jednog jedinog Sudca – Isusa Krista, no ukazivanje na važnu činjenicu prihvaćanja itekako je bitno. Prihvatiti sina! Prihvatiti brata! O, Bože… koliki su nam vapaji i predanja duša potrebiti da bi se dogodila ljubav i rodilo sveto zajedništvo, mimo mržnje… raspodjele dobara… podjele koja vodi u propast… ega koji vodi u ništavnost…
Drage majke, na osobit način vas molim da se istinski posvetite molitvi za blizinu, ljubav, razumijevanje i mir sred bratskog odnosa. Svima nam je dosta obračuna! Svima nam je nepotreban taj fizički duel… „šaka o stol”, pa i oholo, sebeljubno nadmetanje i iskazivanje! Nebo blizine, svima nam je danas potrebno…
Predraga braćo, Krist jasno kaže: »Ako dakle prinosiš dar na žrtvenik pa se ondje sjetiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi dar ondje pred žrtvenikom, idi i najprije se izmiri s bratom, a onda dođi i prinesi dar.« (Mt 5, 23-24) Stoga, ljubeći brata, ljubimo Boga. U bratu pronađimo odraz Neba i blagoslov za svetost zajedništva. U bratu pronađimo nepresušni izvor potpore, gotovo sigurno utočište koje je tako potrebno…
Molitvom, odricanjem, pa i pokorom u ovo vrijeme svete Korizme, prikažimo Nebu… prikažimo Bogu… srca braće potrebita istinskog vapaja, osobito ona kojima je teško i ovo ogoljeno prihvatiti.