Čitanje svetog Evanđelja po Ivanu
(Iv 13, 21-33. 36-38)
U ono vrijeme: Isus, sjedeći sa svojim učenicima za stolom, potresen u duhu posvjedoči:
»Zaista, zaista, kažem vam:
jedan će me od vas izdati!«Učenici se zglédahu među sobom u nedoumici o kome to govori. A jedan od Njegovih učenika – onaj kojega je Isus ljubio – bijaše za stolom Isusu do krila. Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.« Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?«
Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.« Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi, Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.
Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!« Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« – ili neka poda nešto siromasima. On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.
Pošto Juda iziđe, reče Isus:
»Sada je proslavljen Sin Čovječji
i Bog se proslavio u Njemu!
Ako se Bog proslavio u Njemu,
i Njega će Bog proslaviti u sebi,
i uskoro će Ga proslaviti!
Dječice,
još sam malo s vama.
Tražit ćete me,
ali kao što rekoh Židovima,
kažem sada i vama:
kamo ja odlazim,
vi ne možete doći.«Kaže Mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No proći ćeš poslije.« Nato će Mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za Tobom? Život ću svoj položiti za Tebe!« Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«
Riječ Gospodnja.
Siguran sam, da nema tog čovjeka i da ga nije bilo na ovoj kugli zemaljskoj kroz stoljeća… koji se nije pitao: Zašto je Juda izdao Isusa? … i siguran sam da ne postoji čovjek koji se nije upitao: Zašto je to Bog dopustio? … sred svih svetih, vlastitih učenika… svetog apostolskog mučeništva u konačnici… Nije li to tako bolna propast?!
U prvom dijelu evanđeoske svetosti Isus progovara o toj bolnoj propasti i ta bolna propast biva obistinjena. Zamislite kako li mu samo Isus progovara: Što činiš, učini brzo! … i jasno, apostoli su se i na ovaj i na onaj način propitivali zašto je Isus to rekao… no, da su znali što je uistinu Juda bio u svom vlastitom srcu, kao što je to sam Gospodin znao… duboko vjerujem da se u konačnici ne bi pitali…
Ma kakvi smo mi to danas? Pazite… dobro pazite što činite… kamo vam misli smjeraju i kamo vam srce teži.
U drugom dijelu ove evanđeoske stvarnosti, Isus progovara o vlastitoj proslavi. Zamislite: Sotona ulazi u jednog od Njegovih učenika, a On malo nakon tog o proslavi sebe u Ocu i Očevoj proslavi po sebi… Evo, Genijalnosti Božje! Evo vrhunske Istine, jer Kristovi u konačnici ostaju Kristovi i zašto se podati iti malo vražjem, kad je Božje u konačnici i spasonosno i pobjedonosno… A mi… Nažalost… zapletemo se i ponekad se izgubimo… To je smjernica kako dostojanstveno Bogu dati Božje.
Na kraju ostaje posljednja slika svetog Evanđelja: Petrov upit… Petrovo junačenje i Isusov odgovor, ali ne samo Petru, već i svima nama, jer svi smo mi… o, svi smo mi spremni zatajiti… nažalost, čak i onda kad smo baš potrebni ostati dosljednosti.
Ovo Evanđelje neka u nama danas zasja i neka zablista živa, sveta i neuništiva Genijalnost Boga!
Izvor:
- Sveta kongregacija za bogoštovlje (2007.); Red Čitanja, Svagdanja Čitanja, Kršćanska Sadašnjost, Zagreb