Pogledom u Nebo… pri zastrašujućoj Boli, te Suzom koja nosi tisuće neizgovorenih riječi… usnama koje ne znaju što više reći… to sam ja Bože. U obliku Križa sam stvoren i nosim Ga u srcu praveći korake života, uspinjući se na Kalvariju, te noseći preteško breme… Sumnja, strah, ljubav, izgnanstvo, bol i sreća…. sve stane u tu jednu suzu.

     Na ovaj Dan, čovječe pogledaj u Nebo i reci „Dovršeno je.”, jer zaista, Bog te nije ostavio…

     „Kako da znam?” pitate se… Pogledajte oko sebe. Pogledajte u oči voljenoga/-e i pronađite Isusa… Bogu hvala.